Tišina

Od kuće do škole,
od škole do kuće,
uvek se ponešto
šapuće, šapuće.

Tiho, tiše,
tiho, tiše,
Tiho - k`o padanje kiše.

Šapuću se pisma
i šapuću tajne,
šapuću se zakletve
velike i trajne.

Tiho, tiše,
tiho, tiše
Tiho - k`o padanje kiše.

Poznata dečija pesma " Šaputanje " koju smo svi rado pevali kao osnovci.Kad se samo setim tih lepih vremena, poželim da se vratim u to doba i priznajem, zavidim onima koji su tu ostali i dan danas.

Elem, šaputalo se ovih dana po Negotinu, šaputalo na ulicama, kancelarijama, kafanama, na jastuku... Govorilo se i licitiralo o mogućem datumu održavanja lokalnih izbora, govorilo, ali niko sa preciznošću nije mogao da kaže i koji je to datum.Ono što smo svi znali, to je da se izbori moraju održati najkasnije do 10. marta. Vreme je polako odmicalo, a nagoveštaja o datumu održavanja izbora nigde. Četvrtak 10.decembar, taj famozni dan za nas Negotince, je došao, poslednji zakonski dan za raspisivanje izbora.Nigde vesti, kopam po internetu, gledam sve informativne emisije, B92, RTS, Avala, FOX, Košava, RTK, BBC, Sky news, CNN, Al Jazeera, Adult TV , raspitujem se kod prijatelja, vadim tranzistor sa tavana...ništa! Nigde vesti o izborima u mom gradu, hoće li ih uopšte biti, zar je moguće da su nas zaboravili?

Četvrtak veče, a informacije o raspisivanju izbora nigde.Moja radoznalost prelazi polako u nervozu dok mi kažiprst desne ruke besomučno klikće u nadi da ću doći do tako željene informacije.Konačno! Blog opštinskog odbora G17 iz Negotina objavljuje odluku iz Službenog glasnika.Izbori za odbornike Skupštine opštine Negotin biće održani 7. marta 2010. godine.Odluku je donela 7. decembra Slavica Đukić Dejanović, predsednik Skupštine republike Srbije.

Još dugo gledam u monitor ili bolje rečeno kroz monitor i tek sad mi ništa nije jasno.Postavljam sebi pitanje: ako su izbori raspisani još u ponedeljak 7 . decembra zašto se kasnilo sa objavljivanjem ove vesti? Kome to još smeta da se obelodani datum održavanja izbora? Vest nije bilo moguće nigde pronaći. Šta se to dešava, postoji li neki zavet ćutanja?! Da li oni koji to kriju misle da će kupovinom vremena nabrati još koji glas, poen?

Ne, nikako! Ovo ćutanje, ova tišina je otvoreno ruganje i vređanje inteligencije nas građana, nas birača. Nas koji smo se sve ove godine na različite načine borili protiv mraka, zar da opet prolazimo kroz medijsku tamu? Neki se, očigledno, najbolje snalaze u mutnom, ali su se ovog puta preračunali, moć intereneta i bloga je učinila svoje.

Apsurd ili ne, tek u Negotinu, izborna tišina je počela i pre nego što su izbori raspisani.

Mene je ipak ova tišina probudila, a vas?!

Insajder

Postoje pitanja koja su zabranjena,odgovori koji ne smeju da se čuju,granice koje se ne prelaze.Tu počinje Insajder.

Ovo je najava za, već sada, kultni serijal o bolestima srpskog društva autorke Brankice Stanković koji se emituje na televiziji B92, ponedeljkom od 22h.Hrabra i nedvosmislena,Brankica pogađa pravo u centar,dira u osinjak,igra se sa vatrom. Ne obazirući se na mnogobrojne pretnje kojima je izložena, Brankica istrajava u svojoj nameri da nam predstavi sve anomalije i bolesti društva u kome živimo,preko organizovanog kriminala,korupcije,ubistava,puteva droge,lopovluka,nasilnika zaodenutih u navijačke majice i šalove. Upravo su ovi potonji bili tema njene poslednje epizode,tj. 1. dela pod nazivom "(Ne)moć države." I ovaj serijal uneo je dosta bure i negodovanja ( a koji to Insajder nije ) , pretnji, zastrašivanja,ali i podrške kolega i pojednih političara. Popularnost serijala Insajder je tolika da i na poznatoj društvenoj internet mreži Fejsbuk postoje dve oprečne grupe,jedna koja podržava Brankicu i njen rad Brankica Stanković- Insajder i druga Poruka za Brankicu i sudove... naziv koji su "lansirali" navijači Partizana,pre dvadesetak dana.

Ubistvo nesrećnog Brisa Tatona u septembru mesecu ove godine u centru Beograda,u srcu prestonice,pred mnogobrojnim svedocima bio je signal i za državu da krene u obračun sa huliganima. KASNO! Zašto kažem kasno? Pa, zato što se već znalo ko su kriminalci i huligani sa debelim dosijeom u policiji.Kako,inače, drugačije tumačiti činjenicu da su već iste večeri ubice pronađene i uhapšene?! Podstrekači,oni sa dosijeom,su bili lukaviji,pa su pobegli van zemlje tako da su i danas van dometa naših pravosudnih organa.Međutim,na ovom mestu nemam nameru da hvalim rad Brankice Stanković,za takvim nečim nema potrebe,svojim serijalom je sve rekla.Još manje želim da dajem prostora raznim bitangama i vucibatinama sa noževima i pištoljima u rukama,koji sebe i svoju delatnost kriju iza firme navijača.

Ono što je mene porazilo i nateralo na pisanije je poražavajuća slika naših državnih organa,prevashodno pravosudnih. Evo i primera,na Brankičino pitanje Kako je moguće da procesi tako dugo traju, Goran Ilić,predsednik Udruženja tužilaca i javni tužilac Prvog opštinskog tužilaštva odgovara: " tu se ne bih složio sa Vama", a zatim Brankica postavlja i konkretno pitanje gde pominje ime i prezime osumnjičenog sa preko 40 prijava, a tužilac Ilić daje šokantni odgovor: "Vi volite da govorite apstraktno." Novinar svoje pitanje potkrepljuje konkretnim dokazima i proverenim,verodostojnim podacima,a nosilac jedne od pravosudnih funkcija daje ovakav odgovor,krajnje licemerno. E, dok je nama ovih i ovakvih tužilaca,neće nam svanuti,a krimosi mogu mirno da šetaju i da ti razbiju glavu ako im se,recimo, ne sviđa tvoja frizura.

O ovome mogu još dugo da pišem,ali ipak Vašoj pažnji preporučujem emisiju Insajder,ponedeljak 22h na B92.

Na neka pitanja, odgovor ćemo dobiti tek pošto budu postavljena u ponedeljak uveče...e,Srbijo,među šljivama!!!

Porše

Znam, znam, dugo me nije bilo, nema opravdanja...priznajem, mea culpa! Međutim, jedna od prednosti bloga je i ta što vas zbog pasivnosti niko neće smeniti, svoj onlajn dnevnik uređujete kada i kako hoćete.
I dok moj drug Lale ratuje sam protiv svih, dok razmišlja o "trećem Negotinu", listi koja bi u politički život Negotina unela svežu krv,dok bivša predsednica opštine otvara svoj blog, ja reših da sa vama podelim priču koju sam davno pročitao na nekom forumu. Nadam se da tekst koji sledi neće izazvati revolt kod žena, a mene označiti kao muškog šovinistu.

Nakon smrti, izumitelj poznatog automobila Ferdinand Porše dospe u raj.Tamo ga dočeka Sveti Petar rečima: "Gospodine Porše, zbog Vaših zasluga u kreiranju čuvenog automobila kao i doprinosu autmobilskoj industriji možete poželeti šta god hoćete i ja ću Vam to ispuniti".
Porše se malo zamisli, pa reče : "Dopustite mi da malo razgovaram sa Bogom".
Sveti Petar se složi i odvede ga u božije prostorije.
Porše upita Boga: "Dragi Bože, Vaša kreacija `Žena`, čime ste bili zauzeti dok ste je stvarali"?!
" Kako to misliš "? - upita Bog.
Porše : "Znate, Vaša kreacija je puna grešaka. Pogledajte.
- prednja strana nije aerodinamična
- pravi previše buke
- održavanje je preskupo
- pet do šest dana u mesecu je potpuno neupotrebljiva
- zadnja strana visi previše
- konstantno se mora farbati i dorađivati
- prednje lampe su premalene
- potrošnja goriva je prevelika"

Bog se zamisli, pa reče: " Gospodine Porše, možda je to i istina, ali statistički gledano, više muškaraca vozi moj izum, nego tvoj"!

Eto, pa komentarišite, a ja odoh da vozim svoj Porše :)

Rubikova kocka

Svima dobro poznat predmet,omiljena igračka svih nas.Generacije i generacije su stasavale uz šarena polja zanimljive,nekima iritantne,spravice koja je, pored Barbika,plastičnih pištolja,olovnih vojnika,vijača,automobila na daljinsko upravljanje,krasila skoro sve dečije sobe.

Priznajem da sam kao dete na kocku više gledao sa gadjenjem nego sa oduševljenjem.Obično sam je slagao po kazni,kad nešto zabrljam,pa me majka pošalje u sobu da rešavam enigmu.Sećam se dobro dana kad sam konačno rešio,za mene do tad nedokučivu misteriju. Naravno,bilo je opet po kazni zbog loše urađenog domaćeg zadatka iz Srpsko-hrvatskog jezika u prvom razredu osnovne. Pisano slovo m u malim linijama više je ličilo na š. Još kao dete sam više sklonosti pokazivao ka praktičnim rešenjima,nego dosadnim,suvoparnim teorijama i objašnjenjima.I,tako je tog dana kocka bila sklopljena za svega 10-ak minuta,uz pomoć samolepivog kolaž papira i makaza . Sitno i pravilno izrezane komadiće,uredno sam lepio na svakoj strani kocke i konačno dobio sliku o kojoj sam dugo sanjao,svaka od šest strana imala je svoju boju. Izašao sam iz svoje sobe,sav ponosan, i otišao do majke.Osmeh na njenom licu, kad sam joj predstavio svoje idejno rešenje,pamtiću dok god sam živ.Od tog dana više nije bilo kažnjavanja,videla je mama da se, sa nama,pragmatičnim glavama,"teško izlazi na kraj."

Rubikovu kocku izmislio je madjarski inženjer Erno Rubik 1974. godine,da bi svetu bila predstavljena tek šest godina kasnije.Ostalo je istorija. Erno,ni slutio nije,da će njegov izum,najpre zamišljen kao umetničko delo,postati svetski fenomen. Igračka ili umetničko delo,tek Rubikova kocka je pronašla mesto i u stalnoj postavci njujorškog muzeja Moderne umetnosti.

U medicini su poznati fenomeni "Kockasti palac" i "Rubikov zglob". Matematičari su izračunali da postoji deset na osamnaesti kombinacija i samo jedno rešenje. Od 1980.godine,od kad se pojavila,postoji i Cubaholics-grupa lečenih enigmatičara koja pomaže ljudima zavisnim o njenom rešavanju.

Slučajevi Erika Akersdijka i Grejema Parkera dovoljno govore o fenomenu Rubikove kocke. Prvi,holandski inženjer, drži rekord u brzini rešavanja kocke-7,08 sekundi. Drugi slučaj je mnogo ozbiljniji.Grejem Parker iz Porčestera u Velikoj Britaniji kupio je kocku davne 1983.godine i otad proveo 27 hiljada sati pokušavajući da je reši. Njegova želja da složi kocku prerasla je u manijakalnu opsesiju,brak mu je bio na ivici propasti. Tek januara meseca ove godine,dakle nakon 26 godina mukotrpnog rada,uspeo je. Bilo je to veliko olakšanje za njega,ali svakako i za gospođu Parker koja je ,tim povodom, izjavila: "Od početka sam osećala da u našem braku postoje tri osobe i mnogo puta sam pomišljala da jednostavno bacim taj predmet,ali bilo je očigledno da mi se muž neće osloboditi opsesije dok je ne reši."

Znam jednu osobu,ne lično,koja može da sastavi Rubikovu kocku brže nego gospodin Akersdijk. Zanima vas vreme rešavanja.Ha,nemoguće je izmeriti vreme,zato što je sklopi u trenutku.Može i vezanih očiju,jednom rukom,sa dva prsta.I ta osoba je takodje,kao i gospoda Rubik i Akersdijk,inženjer. Majstor je u mešanju boja. A boje su baš lepe,kao na ovoj slici,ima i crvene i plave i žute,za svačiji ukus.Ali,samo ih jedna ruka pokreće.

Ovih dana tražim da kupim dragu igračku iz detinjstva,javite ako znate gde je mogu naći,samo da nije kineska.Želim da ponovo obradujem majku,ovog puta da je zaista sklopim.




Alea iacta est...igrajte se!

Mini suknja

Nesumnjivo nezaobilazni detalj mnogih devojaka i žena. Pitam se, ima li na svetu ormana u kojima nedostaje ovaj, naizgled bezopasni komad odeće?! Provokacija, stil(ne novi), moda, uzdah, ubrzani puls, svilena, kožna, lanena, providna, čipkasta, crna...sve su ovo asocijacije za njeno veličanstvo - mini suknju. Svoj "bum" doživela je u prvoj polovini prošlog veka, a danas gotovo da nema zemlje u kojoj se ne može videti u svako doba dana i noći, na svakome mestu.Naravno, kao i u svemu i ovde ima izuzetaka koji potvrđuju pravilo, u većini islamskih zemalja nezamislivo je videti ženu u kratkoj suknji.A tek ženu u javnom životu sa sve suknjom iznad kolena!!! No chance, rekli bi Englezi.

A kod nas...

Srbija je svet. Mini suknju su, sa više ili manje uspeha, nosile a i danas je nose Gorica Gajević, Margit Savović, Svetlana Kitić, Lidija Vukićević, Nataša Mićić...ova potonja na mene je ostavila poseban utisak.Iskren da budem, nikad nisam znao o čemu priča srpska Nikol Kidmen, možda zato što je nikad nisam ni slušao. Uvek sam davao prednost vizuelnom naspram auditivnom, u tome možda i leži uzrok mojih ljubavnih poraza.

Tek, eto suknje i kod nas, u našem selu, pa još na dnevnom redu.Kako onomad reče nesuđeni predsednik opštine: " 5. decembra imali smo na dnevnom redu kratku suknju, 23. decembra imali smo novu frizuru." E, moj Lane, jabuko sa grane da si manje gledao kolena, a više mislio, manje opterećivao želudac po me`anama negotinskim sa svojim akademskim kolegom doktorom žutim, a više radio, sad bi već na čelu sela imali pantalone, sa sve salonkama i belim čarapama.

Ali, kako ona pesma kaže: Uzalud vam trud svirači za drugog su dunje žute! Dok ste vas dvojica moj Lane, u čuvenoj kafani zwei null zwei krkali ćevape, ražnjiće i batake, dotle su noge vodile pregovore o modnim trendovima.Kako da se iz mini prebace u Maxi(m) suknje.Ipak je januar, `ladno je bre! A kako to da u decembru nije bilo hladno, kad su se i tad nosile kratke suknje? Ma, bilo je, ali tad je trebalo skrenuti poglede sa vrućih tačaka dnevnog reda na vruće noge. I, tu si se opekao, moj Lane.Tada je trebalo otkriti adute i zagolicati maštu protivniku, a sad planove i dalje poteze treba sakriti,maxi(m) suknjom.

Kad sledeći put odeš u mehanu, nemoj toliko da soliš, teraće te da piješ vodu, a video si kako noge umeju da prevode žedne preko vode. I, još nešto, promeni lokaciju, mogu da te poistovete sa nazivom restorana, a i sam znaš sta znači kad ti neko kaže : Ma, dvojka si!
Što se tiče druga sa kojim nazdravljaš, tu ti ne mogu ni savetom pomoći, u životu prijatelje sami biramo, a sa kim si takav si!





Za sve si kriva ti - Gabrijela Koko Šanel

Koalicija

Termin koalicija potiče od latinske reči coalitio pod kojom se podrazumeva udruživanje, savez, naročito udruživanje više sila ili političkih stranaka protiv zajedničkog protivnika ( Milan Vujaklija,Leksikon stranih reči i izraza ) .

O koaliciji kao obliku zajednice ljudi govorio je još Aristotel, istina u vremenu u kome je živeo ovaj termin još uvek nije postojao, bar ne u obliku u kojem ga danas poznajemo. Bilo kako bilo, tek najmanja zajednica, po Aristotelu, je porodica.Više porodica čini selo ( naselje ) , a veći broj sela čini grad odnosno državu.

Pojedinac ne može opstati mimo zajednice, države, a onaj ko može da živi izvan okvira grada, države je ili zver ili bog. Kao zajednica, država ima za cilj srećan i ekonomski nezavisan život svojih građana, a kao dobro kojem teži država, Aristotel navodi pravdu i opštu korist.

Zajednica, danas može biti ustanovljena na različitim nivoima, kao porodična, bračna, kulturna, vojna, politička...mnoštvo je oblika udruživanja građana i organizacija sa krajnjim ciljem ostvarenja ličnih interesa.U osnovi se ne razlikuju previše i sve funkcionišu prema nekim već dogovorenim pravilima ponašanja i voljnom pristanku da se živi, dela sa drugima na identičnim načelima koja odgovaraju svima.

Istorija beleži raznovrsne zajednice, koalicije.Podsetimo se samo nekih, koje su dale pečat vremenu u kome su funkcionisale.




Vojničke, ratne koalicije


Antanta

Savez koji su stvorile Rusija, Francuska i Velika Britanija.Povezivanje između Francuske i Rusije ostvareno je između 1891. i 1894. godine potpisivanjem niza sporazuma o saradnji. Godine 1904. Francuska i Velika Britanija sklapaju ugovor poznat pod imenom Entante cordiale što znači srdačni sporazum; te otuda i potiče naziv - antanta. Ovim sporazumom dogovorena je podela zona uticaja, prevashodno u Africi, kao i zajednička politika protiv Nemačke. Poslednja faza u nastanku antante je postizanje dogovora između Rusije i Velike Britanije oko podele plena u Persiji ( teritorija današnjeg Irana ). Potpisivanjem Londonskog ugovora 26. aprila 1915. godine antanti se pridružuje i Italija, a zauzvrat dobija Istru i Trst.

Trojni savez

Blok država sklopljen 20.maja 1882. godine.U početku su ga sačinjavale Italija, Austro - Ugarska i Nemačka da bi im se kasnije ( Prvi svetski rat ) pridružile i Bugarska i Turska.
Ovaj savez, u Prvom svetskom ratu,bio je poznat i pod nazivom Centralne sile.

Mala antanta

Vojni savez u čijem su sastavu bile Jugoslavija,Čehoslovačka i Rumunija, postojao od 1920.-1938. godine. Razlog nastanka saveza ležao je u strahu od eventualnog pokušaja Austrije i Mađarske da vojnim putem povrate teritorije nekadašnje Austro-Ugarske.

Sile Osovine ili Osovina

Savez država u Drugom svetskom ratu koji je stojao nasuprot Saveznicima. Činile su ga: Nemačka, Italija, Japan, Nezavisna država Hrvatska, Finska, Tajland, Rumunija, Albanija i Bugarska. I dan danas se vodi polemika oko toga da li je i SSSR, zbog saradnje sa Nemačkom u periodu od 1939. do 1941. godine, bio u sastavu Osovine.

Saveznici ili Savezničke sile

Naziv za države koje su pobedile Sile Osovine u Drugom svetskom ratu. Na čelu ovog saveza bila je čuvena "trojka" SAD,SSSR i Velika Britanija,predvođene Ruzveltom, Staljinom i Čerčilom.

NATO ( North Atlantic Treaty Organisation )

Vojna alijansa osnovana 4. aprila 1949. godine sa sedištem u Briselu. Slavu u Srba stekla je 1999.godine kada je od 24. marta do 9. juna bombardovala vojne i civilne objekte širom naše zemlje. Povod za vojnu operaciju bio je navodni masakr nad Albancima u selu Račak, na Kosmetu.Kasnije, dokazana opsena.




Političke koalicije i savezi


DOS ( Demokratska Opozicija Srbije )

Srbima svakako najpoznatija koalicija 18 stranaka okupljenih oko istog cilja - svrgavanje diktatorskog režima Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije i predsednika Socijalističke partije Srbije. Formirana je januara meseca 2000.godine, a njen zajednički kandidat, dr Vojislav Koštinica pobedio je Miloševića na predsedničkim izborima održanim 24. septembra. Izbornu pobedu umesto Republičke izborne komisije "potvrdili" su građani Srbije 5. oktobra na ulicama glavnog grada. Demokratsku Opoziciju Srbije činile su : Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Građanski savez Srbije, Demokratska alternativa, Nova Srbija, Demohrišćanska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Savez vojvođanskih Mađara, Reformisti Vojvodine, Socijaldemokratija, Sandžačka demokratska partija, Koalicija Vojvodina, Pokret za demokratsku Srbiju, Liga za Šumadiju, Demokratski centar i Nova Srbija. DOS su tada činili i G17 i OTPOR, tada nepolitičke organizacije.

Srpski pokret obnove, kao inicijator uduruživanja opozicije nije bio deo DOS-a, već je samostalno izašao na izbore.

ZES+SPS

Dve koalicije koje danas vrše vlast u Srbiji. ZES ( lista Za evropsku Srbiju ) čine: Demokratska stranka( to je ista ona stranka koja je predvodila DOS ), G17+, Srpski pokret obnove, Liga socijlademokrata Vojvodine i Sandžačka demokratska partija. Koaliciju okupljenu oko Socijalističke partije Srbije ( to je ista ona partija protiv koje se DOS 2000.godine borio ) čine Partija udruženih penzionera Srbije i Jedinstvena Srbija.

Ključnu ulogu u ovoj koaliciji igraju Boris Tadić, predsednik Republike Srbije i "prvi pendrek" Srbije i zamenik predsednika Vlade Republike Srbije Ivica Dačić. Ovaj tandem se nalazi i na čelu onih stranka koje su tokom devedesetih bili na suprotnim, nepomirljivim stranama. Ma, deklaracije su čudo!



Konačno, postoje i one koalicije o kojima ne vredi trošiti reči i pored toga što hartija sve trpi. Slika sa početka teksta, govori više nego hiljadu reči i blogova.

Ljubav

Nekada davno u jednom dalekom selu, na krajnjem istoku jedne male države živela su dva plemena, crveno i žuto.

Njihova borba za seosku prevlast u prošlosti bila je nemilosrdna. Dok su pripadnici crvenog plemena čvrsto držali mač u svojim rukama, dotle su žuti pokušavali da ih oteraju nesnosnom bukom,udarajući u svoje ćupove,krčage i bisage, a umeli su i snažno da duvaju u rogove,priozvodeći pri tom zaglušujuću buku. Žuti su imali običaj da u večerenjim časovima šetaju sokacima svog sela i da opominju svoje meštane o zloupotrebama i pljačkama lokalne,seoske vlasti.Svi napori žutog plemena da dodju na vlast ostali su bez uspeha sve dotle dok se u državi nisu desile krupne,istorijske promene i dok njihovi žuti sunarodnici nisu prezeli stvar u svoje ruke. Nadajući se da će se iste takve promene desiti i u njihovom selu,članovi žutog plemena su počeli da slave. Ali, avaj! Njihova radost beše kratkog daha, svega par meseci. A onda- POTOP! Biblijski ! Na čelo sela zasela je do tad malo poznata učiteljica. Ona je, medjutim, uspela u jednoj stvari u koju niko do samo pre par godina nije mogao da poveruje, uspela je da pomiri ova dva nepomirljiva plemena, da izmeša crvenu i žutu krv.

Njena vladavina traje i danas, istina na "staklenim nogama", ali ipak odoleva i što je još važnije i dalje uspeva da miri nepomirljive. Učiteljica ovih dana piše istoriju političkog života, ne samo svog sela, već i čitave države.Pitate se, kako? U odgovoru na ovo pitanje moramo samo malo da se vratimo u prošlost i da zavirimo u političko pozorište seoceta. Naime, uz crveno i žuto pleme, postoji još jedno pleme koje je bilo i ostalo osvedočeni neprijatelj žutog plemena, ne samo u selu, već i u celoj zemlji. Boje tog plemena su nežno plave, ali njihova retorika i vladavina je sve, samo ne nežna. E, to "nežno" pleme će još koliko ovih dana da zakopa ratne sekire sa žutim plemenom, ( ali samo u selu, ne i u državi ) i da učiteljicu pošalju tamo gde joj je i mesto- u školu. Naravno, njihova ljubav je nezamisliva i bez crvenog plemena.Pa, gde ste to videli ljubav bez crvene boje, boje strasti?!

Ali, iz iskustva svi znamo kako se obicno završava ljubavni trougao! A onda, eto nama opet učiteljice. Gaudeamus igitur...vivat academia, vivant proffessores!