Ljubav

Nekada davno u jednom dalekom selu, na krajnjem istoku jedne male države živela su dva plemena, crveno i žuto.

Njihova borba za seosku prevlast u prošlosti bila je nemilosrdna. Dok su pripadnici crvenog plemena čvrsto držali mač u svojim rukama, dotle su žuti pokušavali da ih oteraju nesnosnom bukom,udarajući u svoje ćupove,krčage i bisage, a umeli su i snažno da duvaju u rogove,priozvodeći pri tom zaglušujuću buku. Žuti su imali običaj da u večerenjim časovima šetaju sokacima svog sela i da opominju svoje meštane o zloupotrebama i pljačkama lokalne,seoske vlasti.Svi napori žutog plemena da dodju na vlast ostali su bez uspeha sve dotle dok se u državi nisu desile krupne,istorijske promene i dok njihovi žuti sunarodnici nisu prezeli stvar u svoje ruke. Nadajući se da će se iste takve promene desiti i u njihovom selu,članovi žutog plemena su počeli da slave. Ali, avaj! Njihova radost beše kratkog daha, svega par meseci. A onda- POTOP! Biblijski ! Na čelo sela zasela je do tad malo poznata učiteljica. Ona je, medjutim, uspela u jednoj stvari u koju niko do samo pre par godina nije mogao da poveruje, uspela je da pomiri ova dva nepomirljiva plemena, da izmeša crvenu i žutu krv.

Njena vladavina traje i danas, istina na "staklenim nogama", ali ipak odoleva i što je još važnije i dalje uspeva da miri nepomirljive. Učiteljica ovih dana piše istoriju političkog života, ne samo svog sela, već i čitave države.Pitate se, kako? U odgovoru na ovo pitanje moramo samo malo da se vratimo u prošlost i da zavirimo u političko pozorište seoceta. Naime, uz crveno i žuto pleme, postoji još jedno pleme koje je bilo i ostalo osvedočeni neprijatelj žutog plemena, ne samo u selu, već i u celoj zemlji. Boje tog plemena su nežno plave, ali njihova retorika i vladavina je sve, samo ne nežna. E, to "nežno" pleme će još koliko ovih dana da zakopa ratne sekire sa žutim plemenom, ( ali samo u selu, ne i u državi ) i da učiteljicu pošalju tamo gde joj je i mesto- u školu. Naravno, njihova ljubav je nezamisliva i bez crvenog plemena.Pa, gde ste to videli ljubav bez crvene boje, boje strasti?!

Ali, iz iskustva svi znamo kako se obicno završava ljubavni trougao! A onda, eto nama opet učiteljice. Gaudeamus igitur...vivat academia, vivant proffessores!