петак, 11. децембар 2009.

Tišina


Od kuće do škole,
od škole do kuće,
uvek se ponešto
šapuće, šapuće.

Tiho, tiše,
tiho, tiše,
Tiho - k`o padanje kiše.

Šapuću se pisma
i šapuću tajne,
šapuću se zakletve
velike i trajne.

Tiho, tiše,
tiho, tiše
Tiho - k`o padanje kiše.



Poznata dečija pesma " Šaputanje " koju smo svi rado pevali kao osnovci.Kad se samo setim tih lepih vremena, poželim da se vratim u to doba i priznajem, zavidim onima koji su tu ostali i dan danas.

Elem, šaputalo se ovih dana po Negotinu, šaputalo na ulicama, kancelarijama, kafanama, na jastuku... Govorilo se i licitiralo o mogućem datumu održavanja lokalnih izbora, govorilo, ali niko sa preciznošću nije mogao da kaže i koji je to datum.Ono što smo svi znali, to je da se izbori moraju održati najkasnije do 10. marta. Vreme je polako odmicalo, a nagoveštaja o datumu održavanja izbora nigde. Četvrtak 10.decembar, taj famozni dan za nas Negotince, je došao, poslednji zakonski dan za raspisivanje izbora.Nigde vesti, kopam po internetu, gledam sve informativne emisije, B92, RTS, Avala, FOX, Košava, RTK, BBC, Sky news, CNN, Al Jazeera, Adult TV , raspitujem se kod prijatelja, vadim tranzistor sa tavana...ništa! Nigde vesti o izborima u mom gradu, hoće li ih uopšte biti, zar je moguće da su nas zaboravili?

Četvrtak veče, a informacije o raspisivanju izbora nigde.Moja radoznalost prelazi polako u nervozu dok mi kažiprst desne ruke besomučno klikće u nadi da ću doći do tako željene informacije.Konačno! Blog opštinskog odbora G17 iz Negotina objavljuje odluku iz Službenog glasnika.Izbori za odbornike Skupštine opštine Negotin biće održani 7. marta 2010. godine.Odluku je donela 7. decembra Slavica Đukić Dejanović, predsednik Skupštine republike Srbije.

Još dugo gledam u monitor ili bolje rečeno kroz monitor i tek sad mi ništa nije jasno.Postavljam sebi pitanje: ako su izbori raspisani još u ponedeljak 7 . decembra zašto se kasnilo sa objavljivanjem ove vesti? Kome to još smeta da se obelodani datum održavanja izbora? Vest nije bilo moguće nigde pronaći. Šta se to dešava, postoji li neki zavet ćutanja?! Da li oni koji to kriju misle da će kupovinom vremena nabrati još koji glas, poen?

Ne, nikako! Ovo ćutanje, ova tišina je otvoreno ruganje i vređanje inteligencije nas građana, nas birača. Nas koji smo se sve ove godine na različite načine borili protiv mraka, zar da opet prolazimo kroz medijsku tamu? Neki se, očigledno, najbolje snalaze u mutnom, ali su se ovog puta preračunali, moć intereneta i bloga je učinila svoje.

Apsurd ili ne, tek u Negotinu, izborna tišina je počela i pre nego što su izbori raspisani.

Mene je ipak ova tišina probudila, a vas?!

понедељак, 07. децембар 2009.

Insajder


Postoje pitanja koja su zabranjena,odgovori koji ne smeju da se čuju,granice koje se ne prelaze.Tu počinje Insajder.

Ovo je najava za, već sada, kultni serijal o bolestima srpskog društva autorke Brankice Stanković koji se emituje na televiziji B92, ponedeljkom od 22h.Hrabra i nedvosmislena,Brankica pogađa pravo u centar,dira u osinjak,igra se sa vatrom. Ne obazirući se na mnogobrojne pretnje kojima je izložena, Brankica istrajava u svojoj nameri da nam predstavi sve anomalije i bolesti društva u kome živimo,preko organizovanog kriminala,korupcije,ubistava,puteva droge,lopovluka,nasilnika zaodenutih u navijačke majice i šalove. Upravo su ovi potonji bili tema njene poslednje epizode,tj. 1. dela pod nazivom "(Ne)moć države." I ovaj serijal uneo je dosta bure i negodovanja ( a koji to Insajder nije ) , pretnji, zastrašivanja,ali i podrške kolega i pojednih političara. Popularnost serijala Insajder je tolika da i na poznatoj društvenoj internet mreži Fejsbuk postoje dve oprečne grupe,jedna koja podržava Brankicu i njen rad Brankica Stanković- Insajder i druga Poruka za Brankicu i sudove... naziv koji su "lansirali" navijači Partizana,pre dvadesetak dana.

Ubistvo nesrećnog Brisa Tatona u septembru mesecu ove godine u centru Beograda,u srcu prestonice,pred mnogobrojnim svedocima bio je signal i za državu da krene u obračun sa huliganima. KASNO! Zašto kažem kasno? Pa, zato što se već znalo ko su kriminalci i huligani sa debelim dosijeom u policiji.Kako,inače, drugačije tumačiti činjenicu da su već iste večeri ubice pronađene i uhapšene?! Podstrekači,oni sa dosijeom,su bili lukaviji,pa su pobegli van zemlje tako da su i danas van dometa naših pravosudnih organa.Međutim,na ovom mestu nemam nameru da hvalim rad Brankice Stanković,za takvim nečim nema potrebe,svojim serijalom je sve rekla.Još manje želim da dajem prostora raznim bitangama i vucibatinama sa noževima i pištoljima u rukama,koji sebe i svoju delatnost kriju iza firme navijača.

Ono što je mene porazilo i nateralo na pisanije je poražavajuća slika naših državnih organa,prevashodno pravosudnih. Evo i primera,na Brankičino pitanje Kako je moguće da procesi tako dugo traju, Goran Ilić,predsednik Udruženja tužilaca i javni tužilac Prvog opštinskog tužilaštva odgovara: " tu se ne bih složio sa Vama", a zatim Brankica postavlja i konkretno pitanje gde pominje ime i prezime osumnjičenog sa preko 40 prijava, a tužilac Ilić daje šokantni odgovor: "Vi volite da govorite apstraktno." Novinar svoje pitanje potkrepljuje konkretnim dokazima i proverenim,verodostojnim podacima,a nosilac jedne od pravosudnih funkcija daje ovakav odgovor,krajnje licemerno. E, dok je nama ovih i ovakvih tužilaca,neće nam svanuti,a krimosi mogu mirno da šetaju i da ti razbiju glavu ako im se,recimo, ne sviđa tvoja frizura.

O ovome mogu još dugo da pišem,ali ipak Vašoj pažnji preporučujem emisiju Insajder,ponedeljak 22h na B92.

Na neka pitanja, odgovor ćemo dobiti tek pošto budu postavljena u ponedeljak uveče...e,Srbijo,među šljivama!!!